Pregled Sadržaja
Aktuelno
Pokloni za Dan žena su tradicionalno gest pažnje koji iskazujemo prema našim majkama, sestrama, prijateljicama ili koleginicama.
S obzirom da nam se približava praznik žena, 8. mart, želimo da podsetimo sve poslodavce na ovaj najlepši oblik pažnje i ukažemo im na poreske propise u vezi sa poklonima.
Zato će vam ovaj tekst pružiti sveobuhvatan pregled oporezivanja poklona za 8. mart, kao i korisne savete za poslodavce i zaposlene.
Poreski tretman poklona za zaposlene
Poslodavac ima obavezu da obračuna i plati porez i doprinose na vrednost poklona.
Kada poslodavac želi da daje poklone zaposlenima za Dan žena, ti pokloni se tretiraju kao deo zarade.
Bez obzira da li je poklon u novcu ili robi, vrednost poklona se smatra zaradom.
Vrste poreskih tretmana
Kako biste lakše razumeli različite vrste poreskih obaveza, u nastavku vam predstavljamo pregled poreskih tretmana u zavisnosti od vrste poklona i statusa primaoca.
Tabela – Pregled poreskog tretmana poklona
| Vrsta poklona | Poreski tretman | Stope poreza i doprinosa |
|---|---|---|
| Pokloni za zaposlene | Tretira se kao zarada | Porez 10%, doprinosi 19,9% + 17,15% |
| Pokloni za žene van radnog odnosa | Drugi prihodi | Porez 20% |
| Pokloni iz sindikalne članarine | Ne oporezuje se | Nema poreza i doprinosa |
Sada ćemo razmotriti svaki od ova tri poreska tretmana za poklone zaposlenima pojedinačno.
Pokloni za zaposlene
Kada poslodavac daje zaposlenima poklone za Dan žena, ti pokloni se smatraju delom njihove zarade. To znači da poslodavac ima obavezu da na vrednost poklona obračuna i plati porez na zarade, koji iznosi 10%.
Pored toga, poslodavac je dužan da obračuna i plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Doprinosi na zarade iznose 19,9% na teret zaposlenog i 17,15% na teret poslodavca.
Važno je još jednom napomenuti da bez obzira da li je poklon novčani ili u vidu robe, on se tretira kao zarada i podleže istom poreskom tretmanu.
Pokloni za žene van radnog odnosa
Pokloni koji se daju ženama koje nisu u radnom odnosu kod poslodavca, kao što su penzionerke ili poslovne partnerke, tretiraju se kao drugi prihodi.
Na ove prihode se plaća porez po stopi od 20%.
Osnovicu za oporezivanje čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Ovaj poreski tretman se primjenjuje bez obzira na to da li je poklon dat u novcu ili u robi.
Pokloni iz sindikalne članarine
Pokloni koji se daju iz sredstava sindikalne članarine ne podležu oporezivanju porezom na dohodak građana niti obavezi plaćanja doprinosa.
Ovo se odnosi kako na zaposlene kod poslodavca, tako i na žene koje nisu u radnom odnosu.
Razlog za ovakav poreski tretman je taj što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih, na koje su već plaćeni porezi i doprinosi.
Za poklone koji se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije mora postojati dokaz da sredstva nedvosmisleno potiču iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ili drugih izvora sredstava na koje su plaćeni porez i doprinosi, i da ne potiče od sredstava poslodavca koje je preneo na sindikalnu organizaciju.
Razlike u oporezivanju
Postoji suštinska razlika u načinu na koji Zakon o radu i Zakon o porezu na dohodak građana definišu i tretiraju određena primanja zaposlenih.
Ova razlika dovodi do situacija gde se neka primanja, iako se po Zakonu o radu ne smatraju zaradom, oporezuju prema Zakonu o porezu na dohodak građana.
Sada ćemo to detaljnije objasniti.
Zakon o radu
Ovaj zakon primarno reguliše radne odnose, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, definiše šta se smatra zaradom u kontekstu radnog odnosa.
Neki oblici primanja, poput određenih vrsta nadoknada troškova ili socijalnih davanja, mogu biti izuzeti iz definicije zarade prema ovom zakonu.
Zakon o porezu na dohodak građana
Ovaj zakon, s druge strane, ima širi obuhvat i definiše šta se smatra oporezivim dohotkom.
Čak i ako neko primanje nije definisano kao zarada prema Zakonu o radu, može biti oporezivo prema Zakonu o porezu na dohodak građana.
To se odnosi na sve prihode fizičkih lica koji podležu oporezivanju.
Praktični primer
Na primer, određene vrste nadoknada troškova putovanja ili boravka mogu biti izuzete iz definicije zarade prema Zakonu o radu, ali se mogu smatrati oporezivim dohotkom prema Zakonu o porezu na dohodak građana, ukoliko prelaze određene propisane iznose.
Pogledajte koji su to Neoporezivi iznosi zarada u Srbiji: neočekivano povećanje za 2025. godinu
Ova razlika je ključna za poslodavce i zaposlene, jer zahteva pažljivo razmatranje poreskih obaveza u različitim situacijama.